Ташнице

Од најранијих времена, ташне су биле користан додатак одећи који су носили и мушкарци и жене. Настанку модерне ташне претходио је кроз историју низ различитих типова, од средњовековних ташница ношених на појасу, преко џепова XВИИИ века, ташница за ношење књига и прибора за ручни рад, као и ташница за ситан новац XИX века.

Еманципација жена крајем XИX и почетком XX века утицала је у великој мери на развој ташне какву носимо и познајемо данас. Значајније учешће жена у пословном свету и њихова повећана мобилност довели су до настанка ташни већих димензија и различитих типова, од пословних и путних, до ручних ташни за дан и елегантних ташница за вече.

Важан део историје ташне чини и њен садржај, који се временом мењао. У ташнама су се до данас задржали новац, шминка и марамице, док је прибор за ручни рад нестао, јер су жене одавно престале да везу у друштву. Временом су у ташне стизали нови предмети: папирним и металним новчаницама придружиле су се кредитне картице, асортиман шминке се временом повећавао, а платнене марамице, ручно украшене везом, замењене су паковањима папирних. Некадашње место прибора за ручни рад заузели су различити електронски уређаји попут мобилних телефона и таблета, док су цигарете, које су ушле у женске ташне 1920-их година као израз женске борбе за слободу и једнакост, поново избачене из њих током последњих деценија, у складу са актуелним трендовима здравог живота.

За разлику од ципела, које временом попримају облик стопала особе која их носи, ташна постаје пројекција личности начином на који се користи. Ташне сачуване у збирци Музеја примењене уметности у Београду потичу из периода од друге половине XИX века до данас. Углавном су се носиле у Србији и региону и део су породичног наслеђа претходних власника.

Изложба Ташнице (из XИX и с почетка XX века из збирке Музеја примењене уметности у Београду) представља 33 ташне које се чувају у збиркама Одсека за текстил и костим и Одсека за метал и накит Музеја примењене уметности. Реч је о ташнама из XИX и првих деценија XX века различитих типова и намене: ташницама за ситан новац, ташнама са прибором за ручни рад, ручним и вечерњим ташнама и ташницама за позоришни двоглед. Изложени предмети прате развој ташне у Србији, пружајући увид у различите материјале и технике израде, као што су метална мрежа, перлице, кожа, хеклање или вез косим бодом (петит поинт).