Пратећи програм

Кјудо – пут лука

Предавање Кјудо – пут лука
проф. Душан Пајин
Уторак, 11. август 2015. у 18 часова, Галерија Жад Музеја примењене уметности

У 17. веку су престали феудални ратови у Јапану, тако да је наступио дуг период мира (Едо период, 1603-1868). У периоду мира опадали су захтеви спрам борбене готовости па се уз борбене системе-умећа (ђуцу) – у којима је одређена духовна настројеност била у служби увећања ефикасности вештине – јављају различити путеви (до) – у којима је упражњавање борбене вештине средство досезања одређене духовне настројености или самоусавршавања. Тако, кенђуцу (вештина мачевања) постаје кендо (пут мача), кјуђуцу (вештина гађања из лука) постаје кјудо (пут лука), а ђуђуцу (вештина голоруке борбе, која је укључивала и неке типове оружја) прераста у ђудо (пут мекоће – “меки пут”).

Почетком 20 в. Хонда Тошизане (1836–1917) – инструктор кјудоа на Универзитету у Токију – комбиновао је елементе ратничког и церемонијалног стреличарства, створивши хибридну форму која се (по њему) звала хонда-рју. Захваљујући њему кјудо се одржао у 20. веку. Између 1930-5. извршена је нова стандардизација кјудоа.

Затим је 1949. формирана Јапанска кјудо федерација, а 1953. је штампан приручник (Кјудо кјохон), који је установио основне елементе – они су и данас у употреби. Европска кјудо федерација је формирана 1980., а Међународна кјудо федерација, 2006.

Кјудо такмичења данас се одржавају широм света, а састоји се од гађања мете у стојећем ставу на 28 метара. Мета је пречника 36 cm, а налази се на 10 cm. од површине с које се гађа. Појединачно и екипно, бодује се сам погодак у мету, независно од тога колико је далеко од средишта. Ако неки појединци или екипе имају исти број бодова, они се у финалу надмећу у томе ко ће прецизније погодити средиште мете.

У Јапану се одржавају и неки традиционални видови кјудоа, као јабусаме – гађање из лука са коња у трку.