Изложба се одржава у оквиру Салона савремене примењене уметности МПУ
Изложбу ће отворити Биљана Вукотић, виши кустос МПУ
Лариса Ацков (1971) припада млађој генерацији српских керамичарки из које се издваја – с једне стране дефинисаним естетским системом вредности и медијском мобилношћу, с друге стране сувереним владањем керамичким материјалом, уз чију помоћ ствара дела која шаљу јединствену визуелну и структурну поруку. Самосталном изложбом »Духови земље«, уметница заокружује свој досадашњи опус, започет првом изложбом Сусрет из 2000. године, истовремено нас уводећи у своја нова артикулисана ликовна и визуелна истраживања. Од 2000. године приредила је 12 самосталних изложби у Београду, Торонту и Панчеву. Добитница је значајних признања и награда, међу којима издвајамо Велику награду XIII тријенала керамике 2009. године. Живи и ради у Панчеву.
Изложба Ларисе Ацков Духови земље подразумева подну и зидну керамичку инсталацију која се састоји из више делова – већих скулптура и паноа, који сваки за себе егзистирају као самосталне целине. Њиховим међусобним комбиновањем настаје јединствена и непоновљива инсталација која формира различите ликовне целине, симболичке призоре. Централни део сваког сегмента сложене вишезначне композиције испуњен је имагинарном визијом особеног микрокосмоса, којим доминирају пејзажи испуњени представама анђела и духова. Овај модел инсталација настаје у интерактивном односу с простором у коме су изложене, што је истовремено и чин уметничког перформанса. Уметница каже „сви елементи, које често насумице вадим из бројних кутија, немајући тачан увид у њихову количину, у комадиће се слажу у целину…“, без премишљања, планирања, а резултат је логичан и до детаља испројектован.
Кустос изложбе Биљана Вукотић у тексту каталога уочава да:«Искорак из уобичајене праксе Ларисе Ацков настаје у примени конкретног визуелног знака или структуре знакова урбаног и индустријског окружења. На овим паноима изнад постојећих хемијских и нуклеарних постројења, које данас шире еколошко загађење, лебде анђели забринути за људску судбину, попут оних из филма „Небо над Берлином“, Вима Вендерса. У радовима из овог циклуса уочљива је промена уобичајеног иконографског модела анђела који су сада приказани као људи с уочљивом назнаком полне припадности.«
У специфичној заокруженој структури подне инсталације Духови земље меки порцелан, теракота, енгоба, у завршној фази стварања у изложбеном простору Музеја примењене уметности већ формирани делићи и фигуре граде целовите симболичке целине: Микронаут, Геобиологија, Маја, Дрвосвет, који су пешчаном подлогом обједињени у јасне целине. Естетизоване форме изразито личних остварења Ларисе Ацков испуњене су интимним садржајима. У њиховом обликовању служи се поступком којим у већој мери користи логику обликовања слике и боје него логику традиционалног медија скулптуре.