Мода у модерној Србији

У 2019. години, прослава Дана Музеја примењене уметности у Београду, 6. новембра, протећи ће у знаку моде. Тим поводом биће отворена изложба Мода у модерној Србији, чији је кустос Драгиња Маскарели, виши кустос Музеја примењене уметности. На изложби ће бити представљен избор од 81 модног предмета из XIX и с почетка XX века који се чувају у музејској Збирци текстила и костима, праћен репродукцијама грађанских портрета и документарне грађе из различитих јавних и приватних збирки.

Током XIX века, у Србији су се одиграле велике промене у политичкој, друштвеној, културној и привредној сфери. Устанци против вишевековне османске власти, подигнути 1804. и 1815. године, довели су до доношења два султанова хатишерифа, 1830. и 1831. године, и стварања аутономне Кнежевине Србије, као и до коначног стицања независности на Берлинском конгресу 1878. и проглашења Краљевине 1882. године. Прелазак са феудалног на капиталистичко друштвено уређење, пратила је изградња нових културних модела с локалним специфичностима и усвајање културних модела грађанске Европе.

Мода добија важну улогу у визуелној репрезентацији и конструисању идентитета појединаца, припадника владарских породица и грађанске класе модерне Србије. Развијајући се у оквиру културног плурализма XIX века, она прелази пут од османско-балканског културног модела на почетку века, до уласка у европски систем модерне моде у његовој другој половини. Модне промене у овом периоду нису биле видљиве само у облицима одеће, већ и у начину њене производње и тржишног пласмана.

Носиоци процеса изградње модерне државе, припадници српске грађанске класе, успешно су прилагодили свој визуелни изглед европским узорима, док је модно тржиште својом богатом и разноврсном понудом одговарало њиховим захтевима. Посебно место у грађанском одевању нашао је национални костим, конструисан од национализованих елемената, преузетих из „традиционалног“ османско-балканског одевног асортимана. Материјал представљен на изложби Мода у модерној Србији сведочи о динамичним променама модног система и друштва у Србији XIX века.

Поставку изложбе Мода у модерној Србији дизајнирала је архитекта Александра Тосман, док су за конзервацију изложених предмета заслужни Атеље Arachne и конзерватори Музеја примењене уметности Милан Андрић и Марија Лабудовић Пантелић. Драгиња Маскарели је такође аутор каталога изложбе, који је дизајнирао Душан Ткаченко. Аутор фотографија у каталогу је Веселин Милуновић.

У оквиру прославе Дана Музеја примењене уметности, током свечаног отварања изложбе, биће презентоване модне вињете креаторке Валентине Обрадовић. Одећу и обућу из модне линије Love by Valentina употпуниће вунени аксесоар Шаулина Александре Шауле, накит ELM Jewelry Весне Милошевић, фризуре Драгане Тривић и шминка Бранке Ђурашковић Јовановић. Вињете ће приказати манекенке из модних студија Click и Silver Fashion.

Током изложбе у Музеју примењене уметности биће организован богат пратећи програм. Сваке среде у 17:30 h, у оквиру циклуса Предавања средом, стручњаци из земље и иностранства држаће предавања на различите теме везане за моду и одевање у XIX и почетком XX века, док ће сваког петка у 17:30 h, у оквиру циклуса Вођења петком, своје утиске о изложби са посетиоцима делити гости-водичи, јавне личности из света моде, новинарства, књижевности, позоришта и др.

Део пратећег програма изложбе је и виртуелна изложба Добрила Стојановић: четири деценије стручног и научног рада у области текстила и моде, чији је аутор виши библиотекар Андријана Ристић. Изложба ће бити постављена у Дигиталној библиотеци Музеја примењене уметности са идејом да омогући отворен приступ резултатима богате кустоске каријере Добриле Стојановић (1925–2018), првог кустоса музејске Збирке текстила и костима, који је поставио темеље музеализације моде у Србији.

Пријатељи прославе Дана Музеја примењене уметности и изложбе Мода у модерној Србији су компанија Albo и модна линија Love by Valentina.