На изложби Топографија бола, поосетиоци су у прилици да се сусретну са „меким“ скулптурама Арпада Пулаија, по којим је уметник познат и јединствен. Њихова израда од вуне и са применом различитих техника (мокро филцање, филцање иглом, плетење, кукичање, вез и сито-штампа), захтева дуготрајан и исцрпљујући менталан и физички рад. Тај сложени процес има за циљ стварање фигура – алтер ега уметника који транспонује своја искуства, страховања и свој телесни бол, узрокован здравственим разлозима. Настале у периоду од 2020. до данас, Арпадове вунене скулптуре „граде“ просторне инсталације – Лолику, Вунено Ја, Трилогију Ега, У вучијој замци, Bye, Bye, Црвени врт и Црвену башта, а дводимензионална филцана површина је подлога за изненађујући видео-рад Дигитактилно.
Са делом Арпада Пулаија лако је поистоветити се. У њему препознајемо језик бајки, који смо научили као деца, и зачуђени смо са колико снаге и аутентичности њиме говори уметник причајући о себи, заправо o нама – људима овог времена.
За цитирање: Љубомир Милановић, из каталога изложбе
„Уметник успева да медијум текстила уздигне до савремене платформе за дијалог између традиције и иновације. Његови радови инкорпорирају историјско-културолошке референце текстилног занатства, али и савремене еколошке и биомиметичке приступе, који указују на одговорност и етику уметничке праксе данас. У том контексту, Пулаијево дело постаје не само визуелни објекат, него и простор активног промишљања, истраживања и преиспитивања граница уметности и материјала. Арпад Пулаи ствара радове који не намећу наратив, већ га само наговештавају. Хибридне форме његових скулптура не објашњавају свет до краја – оне га призивају, сугеришу, отварају. У томе лежи њихова тиха, али снажна моћ: подсећају нас на то да природа није нешто што можемо потпуно контролисати или разумети, већ нешто са чим можемо, и морамо, живети у равнотежи“.
О уметнику
Арпад Пулаи (Врбас, 1986) је дипломирао 2012. године на Одсеку дизајн текстила Факултета примењених уметности у Београду, где је од 2015. године запослен као стручни сарадник у настави, а од 2022. у звању вишег уметничког сарадника за ужу уметничку област Текстил.
У земљи и иностранству излаже од 2010. године. Добитник је значајних признања и награда, а његова остварења налазе се у збиркама Атељеа 61 у Новом Саду, Галерије савремене ликовне уметности у Нишу и Музеја примењене уметности у Београду, као и у приватним колекцијама.
Члан је УЛУПУДС-а од 2013. и Европске текстилне мреже од 2017. године.
Програм током изложбе
13. септембар 2025, у 13 сати: на изложби са уметником
20. септембар 2025, у 13 сати: на изложби са уметником
27. септембра 2025, у 13 сати: на изложби са уметником и др Љубомиром Милановићем, аутором текста у каталогу
Кустоскиња изложбе и уредница каталога: Бојана Поповић
Аутор текста: Љубомир Милановић
Графичко обликовање каталога и визуала: Јелена Обреновић
Изложбу отвара др ум. Златко Цветковић, професор Факултета примењених уметности
Савет Салона савремене примење уметности Музеја примењене уметности
Ана Ереш, Филозофски факултет, Универзитет у Београду
Слободан Јовановић, Музеј примењене уметности
Светлана Јовичић, Секција за критику и теорију уметности УЛУПУДС-а
Биљана Јотић, Музеј примењене уметности
Бојана Поповић, Музеј примењене уметности
Јелена Поповић, председница Савета Салона савремене примењене уметности, Музеј примењене уметности
Марија Радош, Ремонт – Независна уметничка асоцијација
Догађаји
